Službe bezbednosti prisluškuju sve više građana

jun 18, 2017 - 20:20 - Redakcija Opozicionar ©

Službe bezbednosti prisluškuju sve više građana

Mnogi imaju sumnje u to da su im telefoni prisluškivani, međutim, samo neki to mogu i da potvrde. Broj osoba koje službe bezbednosti prate je u porastu.

Na osnovu podataka koje je, na zahtev Instituta za evropske poslove, a po rešenju Poverenika za informacije od javnog značaja, obelodanila Bezbednosno informativna agencija, broj onih koje prisluškuje porastao za 10 odsto.

Vojno bezbednosna agencija tvrdi da ne zna tačan broj onih kojima presreće komunikaciju. Civilni sektor sumnja i u jedne i u druge, uz ocenu da je oblast tajnog praćenja u Srbiji potpuno neuređena.

 

 

Da li naše poruke čitaju samo oni kojima smo ih poslali? Da li naš glas čuju samo oni sa kojima ćaskamo? Ne i ne. 405 fizičkih i osam pravnih lica u Srbiji bez dileme kada digne slušalicu mogu da kažu „Ne mogu preko telefona“. Toliko ih je, naime, prošle godine uz dozvolu suda bilo meta prisluškivanja agenata BIA.

Do tih podataka došao je Institut za evropske poslove u kojem su uvereni da je broj onih koji nemaju privatnost zapravo mnogo veći.

„Mi imamo neformalne podatke od različitih telekomunkiacionih kompanija, prema kojima BIA i VBA imaju direktan link za pristup podacima vašim listinzima, lokacijama na kojima se nalazite ili korespodenciji“, kaže Naim Leo Beširi sa Instituta za evropske poslove.

U prevodu, pretpostavka je da BIA presreće poneku komunkaciju i bez sudskog amina. Do zloupotreba dolazi – objašnjavaju u Institutu, jer kontrola službi postoji samo na papiru. Dodaju: poslanici skupštinskog odbora za kontrolu službi bezbednosti da kontrolišu zapravo ne znaju, pa retko i pro forme idu u inspekcije.

„I one se sastoje od toga da se članovi odbora pojave u BIA, prošetaju se i vrate se u parlament. Drugim rečima, više vremena ćete verovatno provesti u muzeju nego što ćete provesti u BIA. Zašto je to tako? Zato što oni nemaju znanja, ni veštine da sednu za računar u sisteme koje BIA ima i da provere da li su prisluškivanja građana sprovedena u skladu sa Zakonom“, navodi Naim Leo Beširi.

U Beogradskom centru za bezbednosnu politiku zato imaju predlog: nekompetentne poslanike trebalo bi zameniti stručnim inspektorima. Centar je, naime, ispisao predlog Zakona o službama bezbednosti.

Inovacija akta je posebna inspekcija na čijem bi tapetu bila pitanja – ko koga i zašto špijunira.

„Predvideli smo zapravo da za svaku od službi bezbednosti bude jedan poseban inspektor koji bi vršio kontrolu. Može da bude, na primer, politička pristrasnost, odnosno nepristrasnonst rada službi bezbednosti, da li su ispoštovane zakonske procedure prilikom primene mera tajnog nadzora nad komunikacijama, trošenje budžetskih sredstava, dakle, postoji jedan čitav dijapazon mogućnosti za kontrolu“, rekao je Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Kako bi se makar malo presretanje komunikacija u Srbiji dovelo u red, u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku predlažu i formiranje nacionalnog centra u kom bi se vršila sva tajna praćenja.

Jer, sada, svako za svoj groš, razgovore sluša i policija i BIA i VBA.

(Autor: N1)

jun 18, 2017 - 20:20 - Redakcija Opozicionar ©